КЛАН

Клан постоји  у свим већим предузећима и друштвеним организацијама. То је познато свим грађанима широм света. Моја искуства се односе на Србију. Ја нећу говорити о криминалним клановима већ о клановима обичних људи у оквиру једне фирме или органиѕације.

Шта је заправо клан?
То је неформално удружење дела људи у оквиру једног предузећа или организације ради већег утицаја, привилегија или веће поделе колача. Не постоји писани акт о оснивању клана. Чланство је мање више тајна за остале запослене или остале чланове организације.

Како се бирају чланови?
Чланови се бирају на разне начине. Они могу бити рођаци, пријатељи, нека етничка група у оквиру предуѕећа или организације као што су Црногорци, Срби са КиМ, Италијани, Амери и сл. Чланови могу бити и обични људи који имају неки заједнички интерес.

Хиерархија
Мањи кланови обично имају равноправне чланове од којих се временом један искристалише као вођа. Велики кланови имају сложену структуру чланства. Мањи број равноправних чланова и већи број медиокритета који их подржавају. Када је клан сложен, медиокритети нису упућени у све активности клана, већ само у оно шта им сервира важан део клана. Медиокритети се позивају само када су потребни да би се извршио масовни утицај у предузећу или органиѕацији.

Дружења
Утицајни чланови клана у богатим предузећима или организацијама користе ресурсе фирме да би се дружили на егзотичним или мање егзотичним дестинацијама. Они често воде медиокритете женског и мушког пола које користе ѕа секс зависно од тога да ли су утицајни чланови мушкарци или жене.

Расподела
У једном предузећу или органиѕацији може постојати више кланова. Најјачи клан увек скине кајмак, за остале кланове остаје млеко или кисело млеко. Слободни стрелци који нису ни у једном клану не добију ништа.

БОГИЊА ЛАДА

Богиња Лада је богиња лета, лепоте, љубави и плодности. Жена је Бога Рода. Она је сваке године настављала оно што је Весна започела. Утицала је да плодови сазре. Сељаци су узимали задњи клас жита који су покосили. Од њега су правили стожер, који би везали црвеном траком и попрскали крвљу певца. Стожери су били део култа сунца.  Помагали су и поспешивали раст биљака.
Од 25. маја до 25 јуна су трајале светковине и обреди у част Богиње Ладе. Момци би плели венце од цвећа и стављали својим драганама око главе. Када би пошли својој кући узимали су их натраг за успомену и качили на зид своје собе.
Девојке су имале другачији обред. Оне су наге без присуства мушкараца јахале преслицу са дрвеном коњском главом. После тога би палиле коре од брезе које су биле натакнуте на дугачке мотке(лиле)  Мотке са упаљеним брезовим корама су биле подизане високо изнад главе девојке која је била одабрана да замени богињу ладу те године. Изабрана девојка је у руци држала јабуку петровачу и ивањско цвеће.

Ватра је била важна у обредима у част Богиње Ладе. Момци и девојке би се ноћу окупљали око запаљене ватре играли око ње и прескакали је.

Богиња Лада је приказивана као жена раскошне лепоте, са косом боје злата или боје покошеног сена и очима боје љубичице.

MOКОШ

Неки аутори сматрају да је Богиња Мокош наставак култа Богиње Мајке. Мокош је заштитница жена, поготову жена које су у другом стању. Заштитница је деце, женског здравља и помаже женама да имају добар брак. Мокош је и богиња свих женских послова који су се обављали у кући.
Mокош је имала и улогу сличну суђајама. Прела је нит живота. То је повезивало и са космичким поредком (Прав). Она је секла нит живота.

Мокош је супруга Бога Перуна. Петак је био дан посвећен Богињи Мокош. Четвртак је био посвећен Перуну. Свечаности у част Богиње Мокош су биле између 25. октобра и 1. новембра, зависно од тога који је од тих дана петак. Петком жене нису смеле да преду. Ако би то урадиле стизала би их казна Богиње Мокош.
Особине Богиње Мокош су пренете на Свету Петку у хришћанству.

МАЈКА ВЛАЖНА ЗЕМЉА

 

Мајка Влажна Земља је једна од најстаријих српских богиња. Многи сматрају да је она некада била врховна богиња. Неки аутори сматрају да је Мајка Влажна Земља била врховна богиња у матријархату.
Друго име Мајке Влажне земље је Богиња Мајка. Њене функције су пренете на Богородицу. Срби су увек имали посебан однос према овој Богињи пун љубави и поштовања. Род и Лада су  створили три света: Јаву, Наву и Праву. Јав је био свет везан за Маку Влажну Земљу. То је свет који ми можемо спознати својим чулима. Или
како и сада кажемо Јава.

Нав је духовни свет. Прав је космички поредак са својим распоредом звезда и планета. То је и нацрт животног пута који сваки човек треба да прати. Тај пут се зове Стаза Права која представља суштину српског морала.

ДAЖБОГ

Дажбог је син Сварога. Бог кише и сунца (дажд-киша). Он је усклађивао кишу и сунце и омугућавао добар плод и род. Верници су молили Дажбога да им подари довољно кише.
Дажбог је био и бог подземног света. Био је заштитник рудара, нарочито оних који су радили у рудницима сребра и злата. Због те своје улоге често је приказиван као бог од сребра са златном брадом.
Вук је био његов пратиоц. Због тога су многа имена и презимена настала од имена „Вук“.Вучета, Вук, Вукан, Вукадин, Вучић, Вучковић, Вучићевић.
Друго име Дажбога је било Дабог, Отуда изреке: Дај Боже, Даће Бог, Нека да Бог, Бог ти давао. Хришћански емисари су Дажбога највише сатанизовали, називајући га Сотоном, богом из пакла. Али Срби као Срби све посрбе, па и хришћанство. То је рекао Стефан Немања у својој посланици Светом Сави.
Обреди у част бога Дажбога у мало измењеном облику су се одржали скоро до данашњих дана (додолске песме).

ПЕРУН

Перун је код Срба био бог грома и неба. Сличан бог код Грка је Зевс, код Римљана Јупитер. Код многих Срба Перун је био врховни бог. Перунова обележја су: кремен, заставе и рог. Био је непобедиви ратник. За њега су везиване духовне појаве настале под утицајем култа ватре.
Ватра у Перуновом храму је морала стално да гори. Ако би се ватра у храму случајно угасила, цела послуга храма би настрадала. Ватра се ложила и одржавала искључиво храстовином.

Пред Перуновим кипом одржаване су литије. Верници су обављали завете уз биљне и животињске жртве. Тамо где није било храма верници су се молили испод храста. Због тога се као дрво запис код Срба користи храст и дан данас.

ДЕВАНА

Девана је богиња лова, шумска богиња дивље и необуздане женствености. Господа- рица шума и животиња. Управљала је животињама и учила их како да избегну опа- сности. Само њено име Дева, Девана говори да је била девица, помало дивља зато што се још није предала мушкарцу. Млада, дрска и необуздана.
Ловци су долззили у Деванино светелиште. доносили су јој дарове пре лова и молили да их не нападну велики медведи.
Удала се за Бога Валеса. У почетку Девана се противила и није хтела да се уда за Валеса.  Валес се претворио у цвет босиљка и тако умирио дивљу Девану.

МОРАНА

Морана је богинја смрти и зиме. Најомраженија српска богиња. У сталној је борби са богињом Весном која је њена супротност. Морана се појављивала у два облика. Као млада и лепа девојка са вучјим очњацима и као баба Јага.
Волела је да мучи људе ноћу. Улазила је кроз кљуцаоницу и доносила ноћне море.
Име богиње Моране (Мора) је у многим српским изрекама: „Ноћна мора“, „мори ме жеђ“, „мори ме љубав“, „завладала мора над људима“.
Морана је преносила душе покојника гаврану, кукавици и мишу. Срби су сматрали, да се Морана крије и у црној мачки. Ако ти црна мачка пређе пут нешто ће лоше да се деси.

ВЕСНА

Весна је омиљена богиња код Срба. Богиња пролећа, противница Моране која је вла- дала зимом и смрћу. Весна је сваке године обнављала вегетацију. Богиња Весна је и бо- гиња младости, представљана је као млада жена бујних груди. Ширила је неодољиве опојне мирисе око ње. Она је заслужна за топлу сунчеву светлост. У храмовима је паљена обредна ватра коју су верници доносили у своје домове.

Весна је имала два заштитника, Бога Геровита, витеза и ратника и Бога Стриборга, који је био бог ветра и ваздуха.  Стриборг је Весну на крилима благог поветарца доносио сваког пролећа.
Весна је била заштитница младих брачних парова. У њену част брачни парови који су се венчали претходне године правили су колачиће „младенчиће“ који су премазивани медом.  Веснин празник  младенци се славио 21. марта првог дана пролећа.
Празник „цвети“ је други Веснин празник. Верници су се причешћивали тако што су гутали лесков пупољак или глогов лист. Празник се славио у априлу.

СВАРОГ

Сварог (Сварод)  је инкарнација бога Рода. Звали су га још и Вишњи. Од речи Вишњи потиче Свевишњи. Створитељ је свега на земљи. Бог је сунца. Са богињом Видом  (Мокош) која  му је била жена имао је четири сина: Валеса, Перуна, Дазбога и Световида. Симболи бога Сварога су били: орао, леска, орах, жито и винова лоза.

Богиња Вида је замолила Сварога да створи првог човека. Он је једном храсту уда-хнуо живот. То је био први човек Дубравко.  Његова жена Вида удахнула је живот другом храсту од кога је постала прва жена Љубљеница. Огњиште је било његово култно место. Древни Срби су поред огњишта стављали бадњак који је представљао дух предака ( храст је био дрво које је симболизовбало Српски род). Бадњак је разгоревао ватру сунца. Свечаности у част бога Сварога су се одржавале од бадње вечери до поклада.