ДAЖБОГ

Дажбог је син Сварога. Бог кише и сунца (дажд-киша). Он је усклађивао кишу и сунце и омугућавао добар плод и род. Верници су молили Дажбога да им подари довољно кише.
Дажбог је био и бог подземног света. Био је заштитник рудара, нарочито оних који су радили у рудницима сребра и злата. Због те своје улоге често је приказиван као бог од сребра са златном брадом.
Вук је био његов пратиоц. Због тога су многа имена и презимена настала од имена „Вук“.Вучета, Вук, Вукан, Вукадин, Вучић, Вучковић, Вучићевић.
Друго име Дажбога је било Дабог, Отуда изреке: Дај Боже, Даће Бог, Нека да Бог, Бог ти давао. Хришћански емисари су Дажбога највише сатанизовали, називајући га Сотоном, богом из пакла. Али Срби као Срби све посрбе, па и хришћанство. То је рекао Стефан Немања у својој посланици Светом Сави.
Обреди у част бога Дажбога у мало измењеном облику су се одржали скоро до данашњих дана (додолске песме).